Sigurno si bar jednom primetio da prednji deo automobila i dalje izgleda relativno čisto, dok su gepek, zadnji branik i zadnje staklo prekriveni slojem prašine, blata i fleka od vode. Ova pojava posebno je izražena tokom kišnih dana, u zimskim mesecima i nakon vožnje po mokrim ili zaprljanim putevima.

Ali zašto se prljavština toliko zadržava upravo na zadnjem delu automobila? Da li je razlog u načinu vožnje, obliku karoserije ili strujanju vazduha?

Odgovor je kombinacija nekoliko fizičkih procesa koji se odvijaju svaki put kada se automobil kreće.

1. Točkovi podižu vodu, blato i prljavštinu sa puta

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se zadnji deo automobila brzo prlja jesu sami točkovi. Dok se vozilo kreće, pneumatici dolaze u kontakt sa prašinom, sitnim kamenčićima, blatom i vodom sa kolovoza. Deo tih nečistoća ostaje na gumama, dok se drugi deo izbacuje u okolinu.

Kada je put mokar, situacija postaje još izraženija. Gume izbacuju sitne kapljice vode pomešane sa česticama prljavštine, stvarajući oblak vlažnog raspršivanja iza i oko vozila.

Deo tih kapljica dospeva na donje delove karoserije, ali se nečistoće mogu preneti i do zadnjeg branika, gepeka i zadnjeg stakla. Zbog toga automobil nakon vožnje po kiši često izgleda znatno prljavije nego pre polaska, čak i kada nije prošao kroz blato.

2. Vazdušni vrtlozi iza automobila zadržavaju nečistoće

Možda deluje logično da vazduh tokom vožnje jednostavno odnosi prašinu sa automobila. Međutim, strujanje vazduha oko vozila mnogo je složenije.

Dok prednji deo automobila direktno nailazi na vazduh, iza vozila formira se zona u kojoj je strujanje poremećeno. U toj oblasti nastaju vrtlozi, odnosno nepravilna kretanja vazduha koja mogu da utiču na kretanje prašine i sitnih kapljica vode.

U zavisnosti od oblika karoserije, brzine vožnje i uslova na putu, deo nečistoća može da ostane u ovoj turbulentnoj zoni, a zatim da dospe na zadnju površinu automobila.

Zato zadnji deo vozila nije samo mesto na koje prljavština slučajno dospeva. Aerodinamika automobila ima važnu ulogu u tome kako se čestice kreću i gde se na kraju talože.

3. Kiša i mokar asfalt dodatno pogoršavaju problem

Tokom suvih dana na automobilu se uglavnom nakupljaju prašina i sitne čestice. Kada padne kiša, nečistoće sa kolovoza mešaju se sa vodom i stvaraju tečnost koja se lako raspršuje tokom vožnje.

Posebno je problematičan prvi period nakon početka kiše, kada se na putu mogu nalaziti naslage prašine, ostataka guma, blata i drugih nečistoća. Točkovi ih podižu, a voda ih prenosi na različite delove karoserije.

Kada se automobil parkira i voda počne da isparava, na površini ostaju tragovi i naslage. Tako nastaju karakteristične fleke na zadnjem staklu, registarskoj tablici i braniku.

Ako se automobil koristi svakodnevno, slojevi nečistoća mogu se postepeno nagomilavati, pa zadnji deo postaje vidno prljaviji čak i nakon relativno kratkih vožnji.

4. Oblik karoserije takođe ima značaj

Nisu svi automobili podjednako skloni prljanju zadnjeg dela. Na to utiču oblik karoserije, nagib zadnjeg stakla, položaj gepeka i način na koji vazduh struji oko vozila.

Kod mnogih hečbekova i SUV modela zadnje staklo i vrata gepeka nalaze se u oblasti u kojoj se mogu zadržavati vrtlozi vazduha. Zbog toga se prljavština često primećuje na velikoj površini zadnjeg dela.

Kod limuzina je oblik zadnjeg dela drugačiji, pa se nečistoće mogu raspoređivati na drugačiji način. Ipak, ni ovi automobili nisu pošteđeni prljanja zadnjeg branika i donjih delova karoserije.

Važno je napomenuti da ne postoji jedno pravilo za sve automobile. Brzina kretanja, vremenski uslovi, stanje kolovoza i konstrukcija vozila zajedno određuju koliko će se prljavštine zadržavati na pojedinim površinama.

5. Zašto se prljavština najviše primećuje na gepeku, zadnjem staklu i braniku?

Postoje delovi automobila na kojima se prljavština posebno lako uočava.

Zadnji branik često je izložen prskanju vode i nečistoća sa puta, naročito u donjoj zoni.

Gepek i vrata prtljažnika mogu se naći u području turbulentnog strujanja vazduha, zbog čega se sitne čestice i kapljice zadržavaju na njihovoj površini.

Zadnje staklo posebno je podložno stvaranju vidljivih tragova kada se voda sa nečistoćama osuši. Na tamnom staklu prašina i fleke često su još uočljivije.

Registarska tablica i njeno okruženje takođe se brzo zaprljaju, jer se na tim površinama zadržavaju kapljice, prašina i ostaci sa kolovoza.

Zbog svega toga, prilikom pranja automobila nije dovoljno obratiti pažnju samo na haubu, krov i bočne strane. Zadnji deo često zahteva jednaku, a u pojedinim uslovima i dodatnu pažnju.

6. Kako pravilno oprati zadnji deo automobila?

Ako želiš da automobil bude temeljno opran, važno je da ne preskočiš površine na kojima se prljavština najviše zadržava.

Evo nekoliko korisnih saveta:

Počni uklanjanjem krupne prljavštine. Ako su gepek i branik prekriveni blatom ili osušenim naslagama, prvo ih temeljno isperi vodom pod pritiskom. Tako se smanjuje rizik od grebanja laka prilikom daljeg pranja.

Obrati pažnju na donji deo branika. Ova zona često je najviše izložena prskanju sa puta, pa je nemoj izostaviti tokom ispiranja.

Temeljno operi zadnje staklo i gepek. Nečistoće se mogu zadržavati oko ivica, registarske tablice, ručke gepeka i drugih spojeva karoserije.

Koristi odgovarajući program pranja. Aktivna pena i sredstva namenjena pranju automobila pomažu u otpuštanju nečistoća sa površine. Nakon toga, temeljno ispiranje vodom pod pritiskom pomaže da se uklone ostaci prljavštine i sredstva za pranje.

Ne zaboravi završno ispiranje. Ostaci vode sa nečistoćama mogu ostaviti tragove nakon sušenja, naročito kada je automobil izložen suncu ili kada je voda tvrda.

Kod samouslužnog pranja važno je koristiti programe pravilnim redosledom i ne približavati mlaznicu previše površini vozila. Posebnu pažnju obrati na mesta na kojima su blato i pesak vidljivo nagomilani.

7. Koliko često treba prati automobil?

Učestalost pranja zavisi od toga koliko se automobil koristi i u kakvim uslovima se vozi. Vozila koja se svakodnevno kreću po mokrim putevima, gradskim saobraćajnicama ili putevima posutim solju tokom zime obično zahtevaju češće pranje.

Nije potrebno čekati da automobil bude potpuno prekriven blatom. Redovnim uklanjanjem nečistoća sprečava se njihovo dugotrajno zadržavanje na karoseriji, a vozilo duže zadržava uredan izgled.

Posebno tokom zime, kada se na putevima koriste sredstva za odleđivanje, važno je obratiti pažnju i na donje delove karoserije i područja oko točkova.

Zaključak: Zadnji deo automobila nije slučajno prljaviji

Ako ti se čini da je zadnji deo automobila uvek prljaviji od prednjeg, za to postoje dobri razlozi. Raspršivanje vode i prljavštine koje stvaraju točkovi, turbulentno strujanje vazduha iza vozila, vremenski uslovi i oblik karoserije zajedno utiču na nakupljanje nečistoća.

Zato sledeći put kada pereš automobil, obrati posebnu pažnju na zadnji branik, gepek i zadnje staklo. Temeljno ispiranje i pravilna upotreba programa za pranje pomoći će da automobil bude čistiji i da njegov izgled duže ostane očuvan.

Maris savetuje: Ne preskači zadnji deo automobila — jer upravo tamo često ostaje više prljavštine nego što na prvi pogled primećuješ.